Dobre navike
Hrom i šećer u krvi – šta ovaj mineral zapravo radi?
Hrom i šećer u krvi često se pominju zajedno, naročito kada govorimo o metabolizmu glukoze. Ipak, hrom nije sredstvo koje samostalno reguliše apetit, sprečava želju za slatkišima ili zamenjuje pravilnu ishranu i terapiju poremećaja glukoze.
Hrom je element u tragovima koji je prirodno prisutan u različitim namirnicama, a nalazi se i u dodacima ishrani. Njegova uloga povezuje se sa metabolizmom ugljenih hidrata, masti i proteina. Hrom doprinosi održavanju normalnog nivoa glukoze u krvi i normalnom metabolizmu makronutrijenata.
U hrani i dodacima ishrani nalazi se trovalentni hrom. On se razlikuje od šestovalentnog hroma, toksičnog oblika koji je prvenstveno povezan sa određenim industrijskim procesima.
Kako organizam kontroliše šećer u krvi?
Nakon obroka koji sadrži ugljene hidrate, oni se tokom varenja razlažu na jednostavnije šećere, među kojima je i glukoza. Glukoza prelazi u krv i predstavlja važan izvor energije za organizam.
U regulisanju njenog nivoa važnu ulogu ima insulin, hormon koji proizvodi pankreas. Insulin možemo zamisliti kao signal koji pomaže ćelijama da preuzmu glukozu iz krvi i koriste je za energiju.
Organizam na taj način održava koncentraciju glukoze u određenim granicama. Međutim, važno je napomenuti da na njeno kretanje tokom dana utiču brojni faktori, među kojima su sastav i količina hrane, fizička aktivnost, hormoni i zdravstveno stanje.
Gde se uklapaju hrom i šećer u krvi?
Hrom doprinosi održavanju normalnog nivoa glukoze u krvi i normalnom metabolizmu makronutrijenata, odnosno ugljenih hidrata, masti i proteina. Njegova uloga povezuje se sa procesima u kojima učestvuje insulin, hormon važan za regulaciju nivoa glukoze u krvi. Iako svi detalji ovog mehanizma još nisu u potpunosti razjašnjeni, poznato je da hrom ima ulogu u normalnom metabolizmu hranljivih materija i održavanju normalnog nivoa glukoze.
Važno je, ipak, napraviti razliku između nutritivne podrške i terapije. Hrom može biti deo pravilne i raznovrsne ishrane ili dodatnog nutritivnog unosa kada za tim postoji potreba, ali dodatak ishrani nije zamena za terapiju kod dijabetesa ili drugih poremećaja metabolizma glukoze.
Zašto nam se traže slatkiši?
Želja za slatkišima sama po sebi nije pouzdan znak da organizmu nedostaje hrom. Na apetit i izbor hrane mogu da utiču način ishrane, dužina pauze između obroka, san, stres, navike i brojni drugi faktori.
Nikako ne sme da se zanemari sastav obroka. Obrok koji se uglavnom sastoji od brzo svarljivih ugljenih hidrata može dovesti do bržeg porasta glukoze nakon jela. Kada obrok, pored ugljenih hidrata, sadrži i proteine i namirnice bogate vlaknima, varenje i apsorpcija mogu biti postepeniji, a takav obrok obično pruža bolju osnovu za duži osećaj sitosti. Određene vrste vlakana mogu doprineti i blažem porastu glukoze nakon obroka.
Zato je za svakodnevnu energiju i kontrolu gladi mnogo važnije kako izgleda celokupna ishrana nego oslanjanje na jedan mineral. Hrom može biti deo nutritivne podrške, ali ne može da nadoknadi nepravilne obroke ili druge nepovoljne životne navike.
Kako napraviti obrok koji duže drži sitost?
Dobra osnova obroka je izvor proteina, poput jaja, ribe, mesa, mlečnih proizvoda. Uz njih je važno uključiti povrće, integralne žitarice, mahunarke i druge namirnice koje sadrže vlakna. Kombinovanje različitih grupa namirnica pomaže da obrok bude nutritivno potpuniji i može doprineti postepenijem varenju i dužem osećaju sitosti. Posebno određene vrste rastvorljivih vlakana mogu da ublaže porast glukoze nakon obroka.
Takođe, važna je i fizička aktivnost. Tokom kretanja mišići koriste glukozu kao izvor energije, a redovna aktivnost doprinosi boljem korišćenju glukoze i predstavlja jedan od važnih delova očuvanja metaboličkog zdravlja. Čak i svakodnevna šetnja predstavlja koristan oblik kretanja.
Kada treba proveriti nivo glukoze?
Pojačana žeđ, učestalo mokrenje, neobjašnjiv gubitak telesne mase, zamagljen vid i izražen umor mogu se javiti kod povišenog nivoa glukoze. Ipak, predijabetes i dijabetes tipa 2 mogu dugo postojati bez jasnih simptoma. Veći rizik imaju, između ostalih, osobe sa prekomernom telesnom masom, porodičnom istorijom dijabetesa tipa 2, prethodnim gestacijskim dijabetesom, nedovoljnom fizičkom aktivnošću ili povišenim krvnim pritiskom. U slučaju da postoje faktori rizika, sa lekarom treba razgovarati o tome kada je potrebno proveriti nivo glukoze u krvi. Međutim, ako je već utvrđen predijabetes, insulinska rezistencija ili dijabetes, dodatak ishrani ne sme da zameni propisanu terapiju i preporučene promene životnih navika.
Poseban oprez potreban je kod osoba koje koriste insulin ili lekove za snižavanje glukoze, jer suplementi hroma mogu imati dodatni efekat na njen nivo. Hrom može uticati i na apsorpciju levotiroksina, pa osobe koje redovno koriste terapiju treba da se posavetuju sa lekarom ili farmaceutom pre suplementacije.
Dodatna podrška normalnom metabolizmu
Kada postoji opravdana potreba za dodatnim unosom hroma, može se razmotriti dodatak ishrani sa jasno definisanim sastavom.
BiVits® ACTIVA Hrom je dodatak ishrani koji sadrži hromom obogaćeni kvasac. Preporučena primena je jedna tableta dnevno. Hrom doprinosi održavanju normalnog nivoa glukoze u krvi i normalnom metabolizmu makronutrijenata, odnosno ugljenih hidrata, masti i proteina.
BiVits® ACTIVA Hrom može biti deo nutritivne podrške kada postoji potreba za dodatnim unosom hroma, uz raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Ne treba ga posmatrati kao proizvod za samostalno lečenje dijabetesa ili insulinske rezistencije niti kao prečicu do smanjenja telesne mase. Osobe koje koriste terapiju treba pre upotrebe da se posavetuju sa lekarom.
