Vaginalna flora: zašto je njena ravnoteža važna?

Vaginalna flora predstavlja prirodnu zajednicu mikroorganizama koji žive u intimnoj regiji i učestvuju u njenoj zaštiti. Kada su oni u ravnoteži, pomažu u održavanju sredine u kojoj se nepoželjni mikroorganizmi teže razmnožavaju.

O ovoj ravnoteži najčešće počinjemo da razmišljamo tek kada se pojave svrab, peckanje, pojačan sekret, neprijatan miris ili ponavljajuće tegobe. Ipak, vaginalna mikrobiota nije važna samo kada postoji problem. Ona je svakodnevni deo prirodnog odbrambenog sistema ženskog organizma.

Kako laktobacili štite intimnu regiju?

U zdravoj vaginalnoj flori značajno mesto zauzimaju laktobacili. Ove korisne bakterije stvaraju mlečnu kiselinu i tako pomažu u održavanju blago kisele sredine.

Takav vaginalni pH predstavlja jedan od prirodnih zaštitnih mehanizama. Kada je sredina dovoljno kisela, mnogim nepoželjnim bakterijama i gljivicama postaje teže da se prekomerno razmnože.

Laktobacili, dakle, ne deluju samo tako što zauzimaju prostor. Oni učestvuju u održavanju uslova koji pogoduju korisnim mikroorganizmima, a otežavaju širenje onih koji mogu narušiti intimnu ravnotežu.

Zašto dolazi do narušavanja vaginalne flore?

Sastav vaginalne mikrobiote nije potpuno stalan. Na njega mogu uticati hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće i menopauze, ali i stres, seksualna aktivnost, određene higijenske navike i upotreba antibiotika.

Antibiotici su važni kada postoji bakterijska infekcija, ali ne razlikuju uvek korisne od nepoželjnih bakterija. Zbog toga se nakon terapije kod pojedinih žena mogu javiti promene u vaginalnoj flori i veća sklonost intimnim tegobama.

Problem može predstavljati i preterana higijena. Agresivni preparati, često ispiranje vagine i mirisni proizvodi mogu poremetiti prirodni pH. Intimnoj regiji obično nije potrebno „dubinsko čišćenje“, već blaga spoljašnja nega koja ne narušava njene prirodne mehanizme zaštite.

Kako podržati zdravu vaginalnu floru?

Prvi korak je jednostavna i nežna nega. Za pranje spoljašnje intimne regije uglavnom je dovoljna mlaka voda ili blag preparat prilagođen intimnom području. Vaginalno ispiranje ne treba da bude deo redovne higijene jer može ukloniti korisne bakterije.

Važni su i prozračan pamučni veš, izbegavanje dugog zadržavanja u vlažnoj odeći i pravovremena promena kupaćeg kostima ili sportske opreme. Ove navike ne rešavaju postojeću infekciju, ali mogu pomoći da se očuva adekvatna higijena intimne regije.

Kada se tegobe ponavljaju, važno je ne lečiti ih nasumično. Bakterijska vaginoza, gljivična infekcija i urinarna infekcija mogu imati slične simptome, ali zahtevaju različit pristup. Pregled i odgovarajuća dijagnoza zato su važniji od samostalnog ponavljanja iste terapije.

Probiotici i vaginalna mikrobiota

Probiotici namenjeni intimnom zdravlju biraju se prema konkretnim sojevima, a ne samo prema ukupnom broju korisnih bakterija. Različiti probiotski sojevi nemaju potpuno iste osobine, pa je važno da formulacija bude osmišljena upravo za podršku vaginalnoj mikrobioti.

EnteroBiotik® Intima sadrži kombinaciju sojeva Lacticaseibacillus rhamnosus CA15, Lacticaseibacillus paracasei 502 i Lacticaseibacillus crispatus, uz probiotsku kvasnicu Saccharomyces boulardii. Jedna kapsula sadrži ukupno 17 milijardi živih probiotskih ćelija, deklarisanih na kraju roka upotrebe.

Smisao ove kombinacije nije samo u velikom broju mikroorganizama. Odabrani laktobacili povezani su sa prirodnom vaginalnom florom, dok različiti sojevi mogu pružiti širu podršku njenom obnavljanju i održavanju.

EnteroBiotik® Intima može se uklopiti u sveobuhvatan pristup intimnom zdravlju, posebno u periodima kada je vaginalna flora izložena promenama. Ipak, pojačan sekret, bol, peckanje, neprijatan miris ili učestale tegobe zahtevaju razgovor sa ginekologom, jer probiotik nije zamena za dijagnozu i potrebnu terapiju.

Briga o intimnom zdravlju ne počinje tek kada se pojavi problem. Razumevanje uloge laktobacila, izbegavanje agresivnih navika i pravovremeno reagovanje mogu pomoći da se prirodna ravnoteža sačuva.